Okrugli sto „Građanske inicijative za upravljanje javnim prostorima u regionu“, Banja Luka

Naše udruženje pozvano je od strane organizacije „Naš prostor“ iz Banjaluke, da učestvuje u diskusiji na temu „Građanske inicijative za upravljanje javnim prostorima u regionu“. Pored našeg udruženja, skupu su prisustvovali i predstavnici sličnih inicijativa iz Srbije, Bosne i Hercegovine  i Hrvatske. Naš predstavnik bio je član Ivan Stefanović, koji nam prenosi svoje utiske.

Pre svega zahvalio bih se našim prijateljima iz Banjaluke na divnom druženju i kvalitetnom organizovanom skupu.

Za Banjaluku sam krenuo iz Šapca  20.12.2013. oko 09:00 časova po našem vremenu. Pozitivna stvar u našem autobuskom  saobraćaju je što postoji direkna linija između Šapca i Banjaluke i obrnuto, svaki dan. Autobus je neke srednje žalosne kategorije i udobnosti ali prijatnih radnika koji su mi dali sve potrebne informacije oko puta. Put uz česta stajanja ne računajući čekanje na granici trajao je punih 6 časova. Šest časova sam sedeo okružen nekim čudnim ljudima koji su ispuštali neke čudne zvukove cvokotanja koje je teško definisati, i koji su me užasno nervirali. To sam pokušavao da ignorišem gledanjem kroz prozor za mene novih mesta. Da ne pominjem staru frazu o lepim krajolicima kojih je zaista bilo, pomenuću da smo prolazili kroz Bijeljinu, Brčko, Šamac… Bilo mi je zanimljivo u putu kroz njih, imali su neke svoje specifične osobenosti u gradnji, koje se nekima možda sviđaju,  ja ću napisati da su bile zanimljive. Kroz neka mesta mogla su se nažalost videti još posledice rata koji se tu dešavao i ostale kao ružna uspomena da podseća ljude na ta vremena, a nadam se i kao glavna opomena da se takve stvari više ne dešavaju. U Banjaluku sam stigao negde oko 15:00. Odlučio sam da do hotela koji je bio udaljen oko 3,5 km odem pešice, da bi mogao da vidim što više. Ljudi su bili ljubazni i odgovarali  rado na moja pitanja kuda treba da idem. Išao sam trotoarom uz koji su bile i biciklističke staze što mi je kao predstavniku udruženja kome su staze jedan od ciljeva bilo veoma drago. Prošao sam pored nekog velikog parka, zgrada RTRS, zgrade vlade RS, Narodnog pozorišta, gradske kuće, crkve i još par građevina za čiju namenu nisam bio siguran.

Трг_Крајине

U centru grada gde mi se nalazio i hotel bio je novogodišnji vašar, prepun ljudi, sve mi je to delovalo lepo i zanimljivo, osećala se prijatna atmosfera. Prijavio sam se u hotel negde oko 16:00, odmorio i popio lokalni sok i krenuo na skup koji je počinjao u 18:30. Na skupu su pored domaćina (neću pominjati imena da ne bih nekog izostavio), bili i predstavnici raznih inicijativa iz regiona. Sastanak je održan u Domu omladine i trajao je tri sata. Na njemu je svaka organizacija predstavila sebe i iznela svoje planove, probleme sa kojima se susreće u mestu odakle dolazi. Svaka priča je bila posebna za sebe, i pored totalno drugačije konfiguracije mesta i potreba iz kojih dolazimo, nekako su problemi svima bili isti. Stalna pohlepna potreba za novcem bio je zajednički problem zbog kojih su trpele lokalne zajednice i javni prostori u njima.

2Ipak u svemu tome bilo je svetlih primera kako su se neki izborili sa tim, i samim tim preneli iskustva ostalim članovima skupa. Obostrana razmena informacija o problemima i idejama za njihovo prevazilaženje bila je ključna stvar skupa. Ja sam upoznao ostale učesnike o našem udruženju, ponudio naša rešenja, a u isto vreme poneo sa sobom njihove stavove i iskustva, što mislim da će biti od velike koristi celom našem gradu. Posle sastanka otišli smo u restoran gde smo uz večeru i piće nastavili naše druženje i razgovor. Bilo je veoma prijatno upoznati sve te ljude i družiti se sa njima, zaista su svi ostavili iz razgovora prijatan utisak na mene. Večeru samo završili uz reči pesme „Po šumama i gorama…“ što treba dovoljno da govori. Neki od nas su nastavili druženje dalje u noć. :)

Kada sam nekako uspeo da se probudim ujutru i na brzaka doručkujem u restoranu hotela, uputio sam se ka autobuskoj stanici takođe peške, na autobus koji je kretao u 11:00. Još jednom sam razgledao grad i ufotkao koju sliku za uspomenu. Put u povratku, isti prevoznik, ljudi su mi bili ok, samo to je trajao ovaj put 6,5h. U Šabac sam stigao oko pola 6 uveče.

Pozdravljam svoje domaćine i prijatelje sa skupa i želim im sve najbolje!!!

P.S.nisam pominjao imena,iz poštovanja prema svima.

Advertisements

Šta ti misliš?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s