Koncept asimetričnog kolovoza – rešenje za problem jednosmernih ulica

Ulice u Šapcu, kao i u većini gradova širom sveta, pravljene su bez ikakve ideje o biciklistima kao korisnicima tih ulica, uz potpuno ignorisanje velikog broja šapčana koji se upravo na biciklima svakodnevno kreću kroz grad. Školski primer takvog pristupa su jednosmerne ulice. U tim ulicama kolovoz je obično suviše uzak za dve automobilske kolovozne trake, i zbog toga u njima postoji samo jedna traka, što otežava i komplikuje saobraćaj, produžava putanje, povećava gužvu i pravi nepotrebne vremenske gubitke učesnicima u saobraćaju. Međutim, velika većina tih kolovoza je više nego dovoljno široka za dve kolovozne trake od kojih bi jedna bila krojena po meri jednotražnih vozila, i samim tim osetno uža. Ovako asimetrično struktuiran kolovoz, iako nenaviklom oku izgleda čudno, potpuno je u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja[1], i nije ništa manje udoban niti bezbedan od uobičajenog kolovoza sa dve klasične široke trake.

Ovaj saobraćajni koncept, od ranije uobičajen u Nizozemskoj, u poslednje vreme naglo dobija na popularnosti širom Evropske Unije, pa čak i u SAD (gde udeo biciklista u saobraćaju po gradovima obično ne prelazi 2-3%, uporediti sa šabačkih 14%), i funkcioniše bez specijalnih bezbednosnih problema. Primeri ovakvih ulica pojavili su se i u našem bližem okruženju – u Ljubljani, Novom Sadu i Tivtu.

Portland, SAD

Portland, SAD

Miklošićeva ulica, u centru Ljubljane

Miklošićeva ulica, u centru Ljubljane

U mnogim gradovima se čak praktikuje dozvola biciklistima za kretanje u kontrasmeru bez obeležavanja posebne kolovozne trake (naravno uz odgovarajuću signalizaciju). Ovaj slučaj takođe nije ni po čemu specifičan, obzirom da i inače nije neobično da (klasični, simetrični) kolovoz nema razdelnu isprekidanu liniju.

Image Image

primeri iz Praga i Pariza

U velikoj većini šabačkih jednosmernih ulica postoji i traka za parkiranje automobila (uostalom, ona je i najčešći razlog degradacije dvosmernih  ulica u jednosmerne). Kada u koncept asimetričnog kolovoza dodamo parking traku, otvaraju se nove mogućnosti za poboljšanje bezbednosti, a samim tim i komfora. Naime, parking traku (koja se obično pruža uz ivičnjak) je moguće pomeriti na sredinu kolovoza, i njome fizički razdvojiti biciklističku traku i klasičnu kolovoznu traku. U nekim dosadašnjim raspravama dobijali smo primedbu da ovakav koncept ima bezbednosni problem pri scenariju otvaranja vozačevih vrata na parkiranom automobilu, obzirom da se vrata otvaraju direkt na biciklističku traku. Ustvari, ovaj bezbednosni rizik je znatno manji od rizika kome su biciklisti izloženi u svim ulicama sa parking trakom uz desni ivičnjak, jer :

– parkirani vozač vidi ispred sebe biciklistu, nema potrebe ni da gleda u retrovizor, tako da su mnogo manje šanse da nepromišljeno otvori vrata;

– u slučaju da on ipak otvori vrata, biciklista koji mu dolazi u susret može unapred da vidi njegovu nameru, pa je u mogućnosti da pravovremeno odreaguje;

– ako biciklista ipak ne uspe da zakoči na vreme, udariće u spoljni deo vrata, i zatvaranje vrata može amortizovati udarac.

ImagePri ovom scenariju takođe ne postoji mogućnost da biciklista impulsno pokušavajući da izbegne otvorena vrata uđe u putanju automobilu koji je krenuo u preticanje. Dakle, scenario o kome pričamo nije bez bezbednosnih rizika, ali su ti rizici znatno manji nego u uobičajenim ulicama kroz koje svi mi svakodnevno vozimo.

Šta bi sve ovo značilo konkretno u Šapcu ?

U širem centru Šapca postoji dvadesetak jednosmernih deonica. U velikoj većini njih kolovoz je dovoljno širok da se ovaj koncept primeni bez problema (i to uz stvarno minimalna novčana ulaganja, koja bi se svela na izmenu horizontalne i vertikalne signalizacije). Na primer, u ulicama Stojana Novakovića i Vlade Jovanovića, kolovozne trake su široke oko 5 metara. Pet možemo da pretvorimo u 3.5 + 1.5. Tri i po metra je sasvim komforna širina za kolovoznu traku, recimo znatno više nego u Masarikovoj ulici kojom takođe prolaze autobusi. Biciklistička traka od metar i po širine je takođe komforna, i uz malo pažnje možda može da omogući čak i preticanje.

Dakle, ništa od postojeće infrastrukture ne bi bilo ukinuto, pa čak ni degradirano, a bila bi stvorena nova infrastruktura, sa novom mogućnošću za kretanje, sa nivoom bezbednosti znatno višim od uobičajenog. Biciklisti bi dobili nove, udobnije i kraće rute, i mogli bi komotnije da izbegavaju prometne ulice sa intenzivnim motornim saobraćajem i semaforima. Vozači automobila bi zauzvrat dobili manje biciklista na svojim uobičajenim putanjama (onim koje nisu oštećene zabranjenim smerovima). Nikakvi novi problemi se ne bi pojavili, čak ni u raskrsnicama.

[1] Iz sledećih stavova iz ZOBSa :

10) коловоз је део пута намењен првенствено за кретање возила,

11) коловозна трака је уздужни део коловоза намењен за саобраћај возила у једном смеру,

12) саобраћајна трака је обележени уздужни део коловозне траке намењен за саобраћај једне колоне возила,

13) бициклистичка трака је саобраћајна трака намењена искључиво за саобраћај бицикала, мопеда и лаких трицикала

jasno sledi da biciklistička traka najnormalnije može da bude deo kolovoza. Možda treba – u kontekstu stava 10 – naglasiti i da bicikl spada u vozila :

32) бицикл је возило са најмање два точка које се покреће снагом возача…

Autor članka: Dragan Jovanović

Advertisements

7 mišljenja na „Koncept asimetričnog kolovoza – rešenje za problem jednosmernih ulica

  1. Амин! Још само да надлежни и код нас уоче добробите оваквог начина размишљања.

  2. Povratni ping: koncept biciklističke ulice | Vozi Ulice

  3. Povratni ping: Biciklistički koridori | Vozi Ulice

  4. Povratni ping: Saga o legalnosti asimetričnog kolovoza | Vozi Ulice

  5. Povratni ping: Prilagođavanje ležećih policajaca biciklistima | Vozi Ulice

  6. Povratni ping: Predlozi za prilagođavanje šabačke putne mreže biciklističkom saobraćaju | Vozi Ulice

  7. Povratni ping: Plan za ulicu Miloša Pocerca | Vozi Ulice

Šta ti misliš?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s