Saga o legalnosti asimetričnog kolovoza

Avgusta prošle godine, na sastancima sa Gradskom upravom grada Šapca i nadležnim javnim ustanovama izložili smo svoje predloge za prilagođavanje šabačke saobraćajne mreže biciklistima. Naši predlozi su bazirani na ideji biciklističkih koridora, a oni se u svojoj implementaciji jako naslanaju na koncept asimetričnog kolovoza. Posle izlaganja dobili smo zamerku da asimetrični kolovoz nije u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, odnosno sa njegovim članom koji zabranjuje kretanje u suprotnom smeru u jednosmernim ulicama. Pokušali smo da objasnimo službenici lokalne saobraćajne inspekcije da je asimetrični kolovoz dvosmeran i da pomenuti član nema nikakve veze s njim, ali je ona insistirala da tražimo tumačenje zakona od nadležnih republičkih organa.

Par nedelja kasnije, inspekcija šalje dopis Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Formulacijom pitanja sugerisana je jednosmernost kolovoza, a biciklistička traka je predstavljena kao nekakav nespretni dodatak koji štrči iz postojeće koncepcije druma : „da li je moguće u ulici sa jednosmernim saobraćajem, u kojoj su na desnoj strani kolovoza obeležena parking mesta, uz levu ivicu kolovoza obeležiti biciklističku traku u kojoj bi se bisiklisti kretali u suprotnom smeru u odnosu na kretanje vozila (putnička, teretna)?“ .

Ministarstvo saobraćaja prosleđuje dopis u MUP, odnosno Upravu saobraćajne policije (USP), odakle nam (očekivano) stiže negativan odgovor, potpuno u duhu postavljenog pitanja : „Prema članu 36. stav 4. ZoBSa, na putu za saobraćaj vozila u jednom smeru, vozač ne sme vozilom da se kreće u zabranjenom smeru“.


Ova prepiska odiše automobilocentričnim pogledom na saobraćaj, koji jednosmernost nekog kolovoza određuje isključivo na osnovu mogućnosti pristupa kolovozu automobilom (inače ni pojam jednosmernosti u ZoBSu uopšte nije definisan, možda baš iz istog razloga pojednostavljenog pristupa saobraćaju kao sistemu), a zatim poentira uz upotrebu čudnog, tautološkog stava iz zakona, zabranjujući svim učesnicima u saobraćaju sve što je zabranjeno vozačima automobila, bez ikakve provere svrsishodonsti te zabrane. To je isti onaj pristup koji pravi jednosmerne kolovoze samo zato što nema raspoloživog prostora za dve automobilske saobraćajne trake, ne preispitujući se uopšte da li to stvarno znači da nema prostora za bilo koje dve saobraćajne trake.
S druge strane, naše udruženje aktivno promoviše uravnotežen pristup saobraćaju kao sistemu, ravnopravan tretman različitih kategorija učesnika u saobraćaju, i prepoznavanje i uvažavanje razlika među njima. Posmatrajući sa tog aspekta veoma je lako uočiti da je za neke kategorije vozila (bicikli, mopedi) asimetrični kolovoz – dvosmeran, za neke druge (automobili, eventualno autobusi) – jednosmeran, a za neke treće (šleperi na primer, u gradskom okruženju) – „nulosmeran“, odnosno potpuno nedostupan. S obzirom da se podrazumeva za bilo koju saobraćajnu traku da ne mora da bude pristupačna svim kategorijama vozila, nego samo nekim, potpuno je jasno da je ovakav kolovoz – apsolutno dvosmeran.asim


Imajući sve to u vidu preuzeli smo stvar u svoje ruke, i sami ispisali pitanje o legalnosti asimetričnog kolovoza, a za svaki slučaj smo postavili isto pitanje za još dva koncepta koji bi, iako lošiji sa više aspekata, mogli da zamene asimetrični kolovoz u procesu kreiranja biciklističkih koridora. Zbog lošeg iskustva sa policijom, dopis smo poslali u Ministarstvo saobraćaja, odnosno u njegovo odeljenje za bezbednost saobraćaja. Paradoksalno, ponovo se ispostavilo da to ministarstvo nije nadležno za saobraćajna pitanja, pa smo mesec dana kasnije dobili odgovor da je pitanje prosleđeno u Upravu saobraćajne policije. Sačekali smo još mesec dana (toliki bi trebao da bude zakonski rok u kome državni organ mora da odgovori na pitanje građana), a onda smo telefonom kontaktirali USP. Ispostavilo se da oni nisu dobili prosleđeni dopis, ali je u daljem razgovoru pomoćnik načelnika uprave saobraćajne policije veoma brzo prihvatio našu tezu o biciklističkoj traci kao vrsti saobraćajne trake, i pozitivno odgovorio na naše pitanje. Da bismo ispoštovali protokol formalne komunikacije poslali smo i njima dopis sa pitanjem, i konačno sredinom maja, posle osam i po meseci dopisivanja i 2-3 minuta efektivnog razgovora o konceptu, dobijamo zvaničnu potvrdu da je asimetrični kolovoz u skladu sa zakonom.12

Ipak, uz dugo čekanu tvrdnju da „ne postoje formalno-pravne smetnje za njegovu realizaciju“, dobili smo i netraženi dodatak koji glasi „smatramo da bi ovakvo rešenje donelo jake specifične bezbednosne rizike“. Ova poslednja tvrdnja u dopisu ne uzima u obzir velike razlike među mogućim varijantama asimetričnog kolovoza, i nije potkrepljena argumentacijom, ali – s obzirom da je izrečena sa veoma visoke pozicije – predstavlja maksimalno ozbiljnu prepreku našem daljem radu.

Mi smo već pisali o nekim aspektima bezbednosti asimetričnog kolovoza, a ovih dana ćemo te teze detaljno razraditi, i pozvati USP na argumentovanu raspravu o različitim scenarijima implementacije asimetričnog kolovoza.

Autor teksta: Dragan Jovanović

Oblikovanje članka: Nemanja Manjenčić

Advertisements

4 mišljenja na „Saga o legalnosti asimetričnog kolovoza

  1. Znam da će me određeni broj biciklista razapeti ali moram da priznam da ja, ovde u Budvi, redovno koristim jednosmernu ulicu, kojom nelegalno ali opušteno, skoro svakog dana jezdim u suprotnom pravcu. Iako je ulica veoma uska, mimoilazim se sa vozilima iz suprotnog pravca bez ikakvih problema. Jednostavno, ja kao biciklista njima ne predstavljam nikakvu prepreku. Smatram, da bi uz adekvatno obeleženu saobraćajnicu, asimetričan kolovoz bio moguć i kod nas, svejedno da li u Srbiji ili Crnoj Gori.

  2. Naravno Dejane, koristimo i mi zabranjene smerove, i u Šapcu i širom Srbije i sveta, tako je znatno bezbednije i prijatnije nego da obilazimo po prometnijim ulicama. I to funkcioniše pristojno. A pravi asimetrični kolovoz već imamo i mi i vi u komšiluku – u Novom Sadu i Tivtu, tako da nemamo potrebe ni da se pitamo „da li bi bilo moguće“.

  3. gospodo, gledao sam sta ste pricali-lupetali na tv Sapcu… i zelim Vas pitati nesto… Ja sam elektronicar, odlicno baratam sa minijaturnim komponentama-pa da li bih mogao i hirurgijom da se bavim ??? INFORMATICAR I ARHITEKTA diktiraju saobracajem u gradu !!! Ej bre ljudi radite svoj posao, a Vi i saobracaj… ko ja i hirurgija !

  4. Ako želite da raspravljamo morate imati nekakav argument, nekakvu tvrdnju. Mislite li da je koncept glup ? Ili nelegalan, ili nebezbedan, ili nešto četvrto ? Postavite tezu, pokušajte da je argumentujete, pa da razgovaramo o „lupetanju“. Ovako ne ide.
    Ja sam do sada razgovarao sa mnogim formalno obrazovanim saobraćajnim inženjerima, i ne samo da niko od njih nije uspeo da argumentovano ospori ovaj koncept, nego većina njih nikada nije ni čula za tako nešto.
    A saobraćaj u gradu – fala na pitanju – diktiraju gradske institucije.

Šta ti misliš?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s