Predlozi za prilagođavanje šabačke putne mreže biciklističkom saobraćaju

Vezano: radio emisija

Ovi predlozi su rezultat višegodišnjeg iskustva u saobraćanju šabačkim ulicima, poznavanja i uvažavanja specifičnosti tokova različitih vidova saobraćaja, kao i analiziranja mogućnosti lokalne primene dokazanih saobraćajnih koncepata iz ozbiljnih zapadnoevropskih saobraćajnih sistema.

Izmene se odnose na redizajniranje nekih elemenata šabačke saobraćajne mreže tako da ozbiljno uzmu u obzir i potrebe biciklističkog (a ne samo automobilskog, i osnovnih oblika pešačkog, kao što je sada slučaj) prometa. Na ovaj način povećala bi se bezbednost i efikasnost saobraćaја što bi, praćeno povećanjem udela putovanja biciklom, imalo pozitivan uticaj na protočnost saobraćaja, ekonomiju, javno zdravlje, opštu bezbednost i kvalitet života, kao i životnu sredinu.

Koncept
Predlozi su najvećim delom bazirani na konceptu biciklističkih koridora, koji predstavlja dosta zgodan alat za dizajniranje kvalitetne i jeftine biciklističke saobraćajne infrastrukture u gradu sa relativno gustom uličnom mrežom kao što je Šabac.
Treba naglasiti da u principu nije u pitanju nova infrastruktura, već prvenstveno prilagođavanje postojećih saobraćajnica (koje biciklisti ionako već sada intenzivno koriste) za biciklistički saobraćaj. (Na tim putanjama bi u principu i dalje postojao i motorni saobraćaj, ali bi njegov intenzitet bio redukovan a brzina smanjena, tako da njegov negativan uticaj na okruženje postane prihvatljiv.)
Dakle, mreža biciklističkih koridora je integralni deo gradske saobraćajne mreže. U tom smislu, iako je dosta zgodno, nije od krucijalne važnosti da sve izmene koje pravimo budu potpuno međusobno povezane.

Mapa izmena
Na mapi možemo da vidimo kako je na šabačkoj saobraćajnoj mreži moguće iskombinovati segmente asimetričnih kolovoza, segmente slabo prometnih sokaka, i vanulične biciklističke staze u mrežu dugačkih putanja prilagođenih kretanju biciklista.

(Preporučujemo da pregledate mapu u posebnom dokumentu i da se poigrate sa ponuđenim opcijama. Tako možete videti znatno više detalja.)

Pri izboru putanja za prepravku, poštovan je princip izbegavanja saobraćajnica koje vode van grada, jer je za njih prirodno da budu prilagođene motornom, pre svega autobuskom saobraćaju. Ovo naravno ne znači da je nemoguće povezati prigradska naselja u mrežu biciklističkih koridora, s obzirom da se van grada otvaraju velike mogućnosti za izgradnju samostalnih biciklističkih staza, nevezanih za postojeće drumove.

Primer – koridor od šetališta do Save
Pogledajmo rutu koja povezuje centar grada i obalu Save. Započnimo analizu od ulaza na šetalište u Gospodar Jevremovoj ulici. Ruta prvo prolazi kroz ulicu Laze Lazarevića. Tu nam problem predstavljaju dve parking trake koje ne ostavljaju dovoljno prostora na kolovozu. Zato bi jednu od njih trebalo premestiti iza ugla, u ulicu Kneza Ive od Semberije. Tako nam ostaje prostor za asimetrični kolovoz. Ruta dalje vodi u Veliki Park, kroz kapiju, pa postojećom stazom blago ulevo. Staza ne mora da postane strogo biciklistička: može da bude mešana pešačko-biciklistička. U praksi, ona na taj način već funkcioniše i – koliko je nama poznato – funkcioniše bez problema, osim što biciklisti povremeno moraju da uspore vožnju. Veoma je bitno da početak ove staze bude regularno povezan na raskrsnicu, isto kao što bi se povezao nov kolovoz. Od mesta gde se postojeća staza u parku prekida, trebalo bi napraviti nastavak pored dečjeg igrališta koji bi se posle spojio (u nivou, regularnom T raskrsnicom) sa kolovozom u Knez Mihailovoj ulici.

DSC_0053staza u Velikom parku se bespotrebno naglo završava, iako ljudi očigledno imaju potrebu da nastave istim pravcem, kako peške tako i biciklom

U tom sokaku je intenzitet automobilskog saobraćaja vrlo slab, tako da je sokak veoma pogodan za saobraćaj biciklista, čak i bez ikakvih dodatnih prepravki. Na krivini bi se nova biciklistička staza odvojila od ulice, produžila pravo, ledinom između zgrada, preko ulice Janka Veselinovića, ponovo između zgrada (ovde je malko tesno, verovatno bi nam trebalo neko ograničenje brzine na stazi), i zatim kroz trenutno neuređeni teren do nasipa.
U urbanističkom planu naselja čija se izgradnja ovde planira – koliko smo uspeli da vidimo – nema govora o biciklističkoj infrastrukturi, i pravo je vreme da se i taj dokument revidira, pre nego što počnu nekakvi fizički radovi.

Još jedan primer : koridor kroz Živinarnik 

Ulica Žike Popovića je naročito zanimljiva. Ona je glavna linija lokalnog saobraćaja na Živinarniku, njome većina dece ide u Selovu školu, a u njoj se nalazi i tematski park. Sa druge strane, ta ulica nema nikakav značaj za prigradski i međugradski saobraćaj (za to služi ulica Kralja Milutina), i zato u njoj nema ozbiljne potrebe za motornim saobraćajem.
Prvi segment od raskrsnice sa ulicom Vojvode Mišića bi postao asimetričan jer je na njemu jedna kolovozna traka već sužena parkiranim automobilima. Segment pored škole bi takođe postao asimetričan, ali suprotno usmeren. Na sredini kolovoza bi bio obeležen automobilski parking a pored ivičnjaka (gde su sada parkirani automobili) bi prolazila biciklistička traka kojoj ne bi smetao usporivač saobraćaja.
Jugozapadno od ulice Vojislava Ilića, kolovoz koji prolazi kroz park bi trebalo redukovati tako da od njega ostane samo biciklistička staza. U tom slučaju, bilo bi bezbedno ukloniti ogradu između ulice i poligona, i tako dobiti veću kompaktnu parkovsku površinu. Po potrebi možemo ograničiti brzinu kretanja na biciklističkoj stazi, i tako dodatno poboljšati uslove za kretanje i boravak dece u parku. Ova novoformirana staza, kao i nastavak koridora, bili bi idealan teren za učenike koji na tamošnjem poligonu uče pravila vožnje bicikla u saobraćaju da naprave svoje prve okretaje na pravoj gradskoj saobraćajnici.
Dalje ka jugozapadu, na ulici Žike Popovića trebalo bi napraviti više asimetričnih deonica. Tako bismo oslobodili prostor i za zvaničan automobilski parking na ulici, i time verovatno rešili problem nepropisnog parkiranja po trotoarima.
DSC_0131

U nekoj kasnijoj fazi, na kraj Žikine ulice bi mogla da se nastavi pešačko-biciklistička staza tunelom ispod obilaznog puta i mostićem preko kanala, pa uzbrdo do krivine u vrhu Suvoborske ulice. Na taj način Letnjikovac bi dobio znatno bržu, udobniju i bezbedniju vezu sa gradom nego što je sad ima.

Kao što smo već pominjali, opšte ograničenje brzine od 30 km/h na svakom uličnom segmentu mreže dodatno poboljšava situaciju. Na lokacijama na kojima postoji bojazan od masovnog kršenja ovog ograničenja, poželjno je podržati ga postavljanjem odgovarajuće dizajniranih usporivača.

Autor teksta: Dragan Jovanović

Advertisements

Jedno mišljenje na „Predlozi za prilagođavanje šabačke putne mreže biciklističkom saobraćaju

  1. Занимљиво је, рецимо, како се у Холандији успорава саобраћај. Лежећи полицајац каквог ми знамо замењен је узвишењем на путу дужине и до метар, а често и дужим. Наши лежећи полицајци се врло лако и поставе и склоне јер су такви какви су, а ови у Холандији не отежавају саобраћај бициклистима (мада, реално, бициклистички саобраћај у Холандији одвојен је од аутомобилског). Обрати пажњу на следеће слике: http://www.julianadorp-parelvandekop.com/nieuws2011/mei11/callvaart-60-2.jpg и https://fietsmaar.files.wordpress.com/2012/05/bn-egmhf.jpg

Šta ti misliš?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s