Dizajniranje gradova sa manje žrtava u saobraćaju

Screen Shot 2016-06-27 at 1.06.49 PM

Tokio, Stokholm, London, Pariz, Berlin i Hong Kong su među najbezbednijim gradovima na svetu kada se radi o broju saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom u odnosu na broj stanovnika.

Tokio, grad sa više od 13 miliona stanovnika godišnje zabeleži 1,3 smrtna ishoda na 100.000 stanovnika. London, koji ima više od 8,6 miliona stanovnika – 1,6. U Hong Kongu, gradu sa 7,2 miliona stanovnika, u pitanju je 1,8 smrti na 100.000 ljudi.

Poređenja radi, u Srbiji je ova brojka između 8 i 9.

Gledajući novi izveštaj Svetskog insitituta za istraživanja: „Cities Safer By Design“ (Gradovi dizajnirani da budu bezbedniji) ove brojke nisu slučajne. One su rezultat obrazaca dizajna koji se mogu identifikovati. Te strategije, kako izveštaj navodi, treba da služe kao model gradovima širom sveta.

Smrtni ishodi saobraćajnih nezgoda – naročito u i oko gradova – postaju jedan od ključnih problema javnog zdravlja XXI veka. Već danas 1,24 miliona ljudi širom sveta pogine u sudarima svake godine. Među mladima od 15 do 29 godina, saobraćajne nezgode su vodeći uzrok smrti. Među decom od 5 do 14, drugi najčešći uzrok. Pešaci i biciklisti čine više od četvrtine poginulih na putu. A kako gradska populacija raste i motorna vozila se umnožavaju, istraživači predviđaju da će do 2030, sudari biti peti najčešći uzrok smrti kod opšte populacije.

Šta se može uraditi kako bi se ovaj trend obrnuo? Autori izveštaja upućuju na brojne projektantske mere koje su se pokazale svrsishodnim u gradovima širom sveta:

Gradovi treba da ostanu kompaktni.
Kada se gradovi nekontrolisano šire, povećava se i  brojautomobilskih putovanja. Nasuprot tome, kompaktni gradski blokovi sa koncentrisanim sadržajima stanovanja i poslovanja, omogućavaju jednostavan i dostupan pristup sredstvima javnog prevoza,  što smanjuje potrebu za upotrebom privatnih motornih vozila. Širenje čini
suprotno, sa smrtonosnim posledicama. Uzmimo za primer Atlantu, američki grad čuven po širenju. Sa 9,7 smrti na 100.000, njegovi stanovnici su u tri puta lošijem položaju od stanovnika daleko kompaktnijeg Nju Jorka, gde ta brojka iznosi 3,2.
Nažalost, nemamo podatke za grad Šabac koji su uporedivi sa ovim brojkama. Smrtnost na nivou teritorije Grada (opštine) je oko 13 žrtava godišnje na 100 000 stanovnika, dakle još veća nego u Atlanti, što i ne čudi s obzirom da je rizik od nasilja u saobraćaju generalno veći van gradova.

Smanjiti brzinu saobraćaja.
Što brže voze, povećava se verovatnoća da će vozači ubiti ili
smrtno povrediti bilo koga u koga mogu udariti. Izveštaj predlaže upotrebu sredstava za smirenje saobraćaja, kao što su ležeći policajci, izdignuti pešački prelazi i proširenja trotoara u gradskim područjima.
Iz zvaničnog izveštaja Agencije za bezbednost saobraćaja možemo videti da je glavni uzročnik saobraćajnih nezgoda u Šapcu neprilagođena brzina vožnje motornih vozila.

Praviti ulice koje su za ljude, ne samo za automobile.
Pešačka ostrva, široki trotoari, trgovi i biciklističke trake, sve su mere kojima se umanjuje primat automobila, a samim tim smanjuje i broj smrti na ulicama.

Screen Shot 2016-06-27 at 1.54.43 PM.png
Ulica Vojvode Mišića, Šabac (Foto: Google)

Učiniti javni prevoz bezbednim, dostupnim i zgodnim.
Jer tada će ga ljudi koristiti. Izveštaj kao primer daje Belo Horizonte u Brazilu, gde je nedavno otpočeo sa radom brzi autobuski tranzitni sistem, zajedno sa ulicama prilagođenim bezbednom kretanju pešaka do stanica. Ovaj sistem sada prevozi 700.000 stanovnika dnevno. Prema izveštaju, sistemi kao što je ovaj mogu smanjiti smrti i katastrofalne povrede koje su posledica saobraćajnih nezgoda na pola.
Prema podacima kojima raspolaže gradski savet za bezbednost saobraćaja, u toku protekle godine na teritoriji grada Šapca ne samo da vozači autobusa nisu skrivili ni jednu saobraćajnu nezgodu, nego ni u jednoj nezgodi nisu uopšte učestvovali autobusi. Ovaj podatak i nije mnogo neočekivan s obzirom na činjenicu da autobusima upravljaju specijalno licencirani profesionalci koji su izloženi znatno ozbiljnijoj kontroli nego vozači automobila. S druge strane, uzimajući u obzir relevantne podatke o frekvenci različitih kategorija saobraćaja, i uz pretpostavku o proseku od oko 30 putnika u autobusu, možemo zaključiti da autobuski saobraćaj predstavlja otprilike trećinu ukupnog putničkog međugradskog saobraćaja u našem okruženju. Iz prethodne dve teze lako možemo da zaključimo da je potencijal za poboljšanje bezbednosti saobraćaja poboljšanjem kvaliteta javnog prevoza veliki i kod nas.

Koristiti savremene metode mapiranja problematičnih tačaka. Sa modenim tehnologijama za unos i obradu podataka, analiza opasnih obrazaca je postala znatno lakša, što omogućava nadležnima da sredstva usmere na najugroženije tačke u saobraćajnoj mreži grada.
„Gradovi i ulice mogu biti oblikovani tako da čuvaju živote, a mogu se i držati dosadašnjih obrazaca koji ugrožavaju stotine miliona ljudi, kako u malim tako i u velikim gradovima,“ stoji u saopštenju predstavnice Svetskog instituta za istraživanja, Ani Dasgupta. „Ovo istraživanje jasno pokazuje da strateško uređenje prostora i mere koje proističu iz terenskih istraživanja, mogu bolje zaštititi te živote.“

Prevod i adaptacija članka
The Keys to Designing Cities With Fewer Traffic Fatalities

Advertisements

Šta ti misliš?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s