Karađorđeva ulica

Na mestima gde postoji jako puno sukobljenih interesa, kao što su gradske ulice, nemoguće je naći idealno rešenje koje će sve te interese pomiriti. Umesto idealnog, fokus mora biti na najboljem mogućem. Ovo brzo postane jasno svakome ko se bavi poslom oblikovanja grada…
Jer, od interesa svakog pojedinog korisnika prostora, preko finansijskih, ekoloških i drugih parametara, pa do sveopšte vizije grada kao harmonične celine, stvarnost vas vrlo efikasno ubedi da budete sudija prema broju i težini kompromisa koje morate vagati.

To je i razlog zašto mi nešto obazrivije gledamo na rad nadležnih za uređenje šabačkih ulica.
No, da krenemo od početka.

Ranije stanje

Režim parkiranja u Karađorđevoj ulici promenjen je sredinom septembra meseca. Do tada je presek ulice izgledao ovako:

karaoreva-pre.png

Karađorđeva pre promene režima parkiranja

 

Oko 90% ulice bilo je opredeljeno za kretanje i parkiranje automobila. Kolovoz je urađen na širini od 10m (5m po traci), a poprečno parkiranje na trotoaru je zauzimalo isto toliko prostora. Ovo je fotografija kolovoza u Karađorđevoj ulici pre promene režima parkiranja:

Google Walk 01.jpg

Preširoki kolovoz, od trotoara ni traga

 

Kako vidimo, motorni saobraćaj je imao i previše prostora na kolovozu. A šta se dešavalo na trotoaru… Pa verujemo da se građani mogu lako pristetiti provlačenja između parkiranih automobila i fasada zgrada. Bezbroj situacija u kojima niste mogli izbeći vodu koja sa nadstrešnica kaplje po vašoj glavi, jer nemate kuda da prođete već tu ispod nje. Verujemo da se sećate mimoilaženja sa drugim pešacima, sa roditeljima koji guraju kolica, sa decom koja se vraćaju iz škole. Trotoar u Karađorđevoj ulici je bio nestvarno uzak, posebno ako imamo u vidu da ova ulica direktno vodi u glavnu pešačku zonu grada, tačnije, da mi sada kada govorimo o Karađorđevoj ulici na ovaj način, ulazimo čak i u određenu vrstu jezičkog prekršaja, jer ovo o čemu pričamo je samo deo Karađorđeve ulice, dok je njen drugi deo sama pešačka zona, zabranjena za sve druge vidove saobraćaja.

12A_00017.jpg

Mimoilaženje samo po dvoje, često i na kant

 

Da se neko potrudio, mogao je napraviti seriju fotografija zanimljivih situacija na nekadašnjem trotoaru Karađorđeve ulice, odnosno, na onome što je od njega ostajalo za kretanje pešaka.

Osim toga, po Pravilniku o nesmetanom kretanju, minimalna širina trotoara potrebna za kretanje invalidnih lica je 1,8m, a to je ujedno i njegova zakonski obavezujuća minimalna širina. Neće vas iznenaditi ako kažemo da ranija širina trotoara nije zadovoljavala taj kriterijum, jer je na mestima iznosila 1,5m, pa i manje.

Novo stanje

Sa projektom rekonstrukcije kolovoza u Karađorđevoj ulici upoznati smo na Savetu za bezbednost saobraćaja u čijem radu učestvujemo kao predstavnici nevladinog sektora. Projekat je prikazao konačni plan rekonstrukcije, dok je za sada u stvarnosti izvedena samo promena režima parkiranja, kao prvi korak ka rešenju zatečenog problema.

karaoreva-posle

Karađorđeva nakon promene režima parkiranja

 

Konačna rekonstrukcija kolovoza podrazumeva izradu proširenja trotoara, i ona će omogućiti povećanu bezbednost kretanja pešaka u ovoj ulici, kao i izradu dodatnog pešačkog prelaza naspram Zanatlijske ulice.

karadordeva-plan-01

Projekat rekonstrukcije kolovoza

 

Slede naši komentari na trenutno i planirano stanje u ulici.

Kolovoz

Izrađeni kolovoz od 10m podeljen je tako što su iscrtana dva niza podužnog parkiranja sa obe strane (po 2m), tako da za samo kretanje vozila ostaje 6m (ili 3m po traci). Ovo je u skladu sa propisima, ali je činjenica da bi širina od 3,5m po kolovoznoj traci bila adekvatnija za kretanje autobusa koji saobraćaju kroz ulicu. I ovde dolazimo do prvog kompromisa sa početka teksta. Nažalost, ulica je formirana tako kako jeste. Kolovoz je širine 10m, nakon čega dolaze ivičnjaci i žardinjere sa drvoredom. Samo pomeranje ivičnjaka je preskupo, a izmeštanje drveća uz to i izuzetno nepopularno. S obzirom da je odlučeno da se trotoar vraća pešacima, ostaju dve mogućnosti. Ili se ukida jedan niz parkinga ili se kolovoz ostavlja blago užim, ali ipak prohodnim. Tu već dolazimo i do drugog kompromisa.

Parking

Po nama je izbacivanje parking prostora uvek bolje rešenje. Da citiramo i Jan Gehl-a koji je pre nekoliko dana držao predavanje u Beogradu: „Ako želite manje automobila, smanjite broj parkinga. Mi smo u Kopenhagenu to učinili postepeno i niko nije osetio. London naplaćuje oko 10 evra ulazak automobila u centar. Slično je u Stokholmu, Oslu i Singapuru… Jer, ako napravite dosta prostora za automobile, biće ih mnogo na ulicama. Ako izgradite pešačke i biciklističke zone, dobićete više šetača i biciklista…“

Neko će reći, Šabac nije ni Kopenhagen ni London. Tim pre! U pomenutim gradovima stanovnik mora da pređe desetostruko veću razdaljinu ako na odredištu nema mesta za parking, dok se u Šapcu svako kretanje može obaviti pešice ili biciklom u kratkom roku i bez velikog naprezanja. Ili, u krajnjem slučaju, taksijem koji je izuzetno povoljan, posebno imajući u vidu da u suprotnom plaćate cenu parking karte.

IMG_4712.JPG

Novo stanje na kolovozu

 

Dakle, da je izbačen jedan niz parkinga u ulici, bilo bi protivljenja, ali bi ulica dobila skoro savršen presek, sa zadovoljenim potrebama svih korisnika. Iz onoga što smo videli i čemu smo prisustvovali do sada, i na Savetu, i na razgovorima koje smo imali prethodnih godina, i iz iskustva koje nam je donela tkz. facebook kritika, nadležni se za izbacivanje jednog niza parkinga (mada je i njima verujemo jasno da bi to bilo najidealnije rešenje), nisu odlučili ne zbog protivljenja Parking servisa, već upravo zbog potencijalne kritike koja bi usledila od pojedinih građana.

To je verujemo takođe razlog zbog kog je projektant ulice predvideo više parking mesta na pojedinim nepovoljnim tačkama, što je glavna zamerka trenutnom rešenju. Verujemo ipak da će izvođenjem kompletnog projekta rekonstrukcije dosta ovakvih nedoumica biti rešeno, jer planirana proširenja trotoara imaju kapacitet da ponište takva mesta, dok u trenutnom dizajnu ulice ona i kada ostanu neobeležena kao parking mesta često služe upravo za nelegalno zaustavljanje i parkiranje.

Brzina kretanja vozila

S obzirom na položaj Karađorđeve ulice i na broj pešaka i drugih ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju, verujemo da je usporenje saobraćaja opravdano. Postoje dva načina na koje projektant ulice može usporiti kretanje vozila. Jedno je fizičkim usporivačima (ležećim policajcima), a drugo suženjem kolovoza. Mislimo da je izvedeno rešenje u tom smislu postiglo i ovaj efekat i da je na ovaj način podignuta i bezbenost kretanja biciklista, iako su oni ovim planom zanemareni.

pešaci.jpg

Mogućnost smrtnog ishoda po udarenog pešaka u odnosu na brzinu kretanja vozila.

Biciklisti

Biciklisti nisu dobili određen prostor u novoj raspodeli, kao što ga istini za volju nisu imali ni u prethodnom periodu. Da je kojim slučajem odlučeno da se jedan niz parkinga izostavi, našlo bi se mesta za bar jednu biciklističku traku na kolovozu. Ovako dolazimo u istu situaciju koju već imamo u većem delu Masarikove ulice i na drugim mestima. U situaciju u kojoj sa jedne strane, biciklisti radi svoje bezbednosti imaju svako pravo da zauzmu celu kolovoznu traku, ali im Zakon to pravo još uvek ne priznaje, kao što im to ne priznaju ni neuljudni vozači koji su navikli da bicikliste obilaze na maloj udaljenosti. Naš stav je da bi mogućnost korišćenja cele trake (tkz. sharrow) bila bolja od svakog drugog rešenja koje se može napraviti u ovoj ulici. U nastavku dajemo primer kako to izgleda u praksi.

sharrow_austin02

Sharrow u USA

 

Na primeru vidimo iscrtane oznake na kolovozu koje upućuju na to da vozači motornih vozila dele kolovoz sa biciklistima, pri čemu svi imaju ista prava. Koriste čitavu širinu trake, i obilaze jedni druge samo u slučaju kada iz suprotnog pravca ne dolazi drugo vozilo.

Primer na priloženoj fotografiji čak deluje daleko nepovoljnije za primenu ovog rešenja od naše ulice, jer je saobraćaj u Karađorđevoj već dosta usporen brojnim raskrsnicama, ležećim policajcima, pa i novim rešenjem suženja kolovoza.

Trotoari

Trotoari su sada, bez svake sumnje, daleko prijatniji i bezbedniji za kretanje pešaka. To je svakako bio cilj promene režima parkiranja i verujemo da je taj cilj u potpunosti opravdao ovo rešenje.

IMG_4710.JPG

Novo stanje na trotoaru

Planirana proširenja trotoara

Planirana su i dodatna proširenje trotoara na raskrsnicama i naspram pešačkih prelaza, uz iscrtavanje još jednog pešačkog prelaza kod raskrsnice sa Zanatlijskom ulicom. Podržavamo ovakvo rešenje jer ono doprinosi bezbednom kretanju pešaka, a omogućiće i bolju preglednost vozilima pri izlasku iz Zanatlijske.

PRIKAZ ZA ŠKOLU.png

Ilustracija konačnog rešenja, sa planiranim proširenjima trotoara

 

Takođe, zapazili smo još jednu kolateralnu korist novog rešenja, a to je da je pešački prelaz u Zanatlijskoj ulici sada daleko prohodniji za pešake. Naime, do sada je taj prelaz neretko bio zakrčen automobilima koji čekaju da se uključe u Karađorđevu, a po novom rešenju vozači moraju da izađu dublje na liniju preglednosti, pa pešački prelaz ostaje slobodan za pešake. I ova pojedinost će dobiti svoj puni smisao završetkom rekonstrukcije u okviru koga ćemo nadamo se videti i pomeranje zaustavne linije na novu liniju preglednosti.

Semafori

Što se tiče problema oko uslovnog zelenog svetla za skretanje desno u ulicu Kneza Miloša, mi smo se obratili službi saobraćajne inspekcije, zaduženoj za vertikalnu signalizaciju, predlažući i dajući argumente za skidanje dodatnog semafora, jer isti unosi zabunu vozačima, istovremeno nepovoljno delujući na bezbednost pešaka. Ono čega se posebno plašimo je situacija u kojoj pred raskrsnicom ostaje nekoliko slobodnih parking mesta, koja vozač iskoristi da se „provuče“ i skrene desno, kada ispred njega stoji nekoliko vozila koja čekaju zeleno svetlo za skretanje levo u ulicu Vlade Jovanovića. U toj situaciji, gde je vozač automobila očigledno u prekršaju, pešak koji prelazi ulicu na zeleno svetlo, ne očekuje vozilo iz ovog pravca. Na žalost, od nadležne službe smo dobili štur i nepovoljan odgovor, a na molbu da nam se takav stav obrazloži naišli smo na zatvorena vrata.

Zaključak

Da zaključimo, blagotvorno bi bilo ukoliko bi stručnjaci iz relevantnih oblasti i zainteresovani predstavnici grupa građana u narednom periodu imali priliku da se sretnu i razmotre aktuelna pitanja u gradu. Za to nisu potrebna materijalna sredstva, ni preterano puno vremena, dovoljno je samo malo dobre volje. Bilo je takvih pokušaja u prethodnim godinama, i verujemo da su oni doneli mnoge dobre stvari.

Advertisements

4 mišljenja na „Karađorđeva ulica

  1. Dodatno ce pomoci ako se u delu ulice Vlade Jovanovica, od pozorista do Zavoda za statistiku, ponovo otvori saobracaj u oba smera. Preseca se žila od železničke stanice do gradskog stadiona koja treba da rastereti Masarikovu ulicu. Pa cak i u Zanatljskoj i ulicama Prote Smiljanića i Stojana Novakovića treba pustiti saobracaj u oba smera. Zasto ce nam toliko jednosmernih ulica kojima se ne postize duži cirkularni oblik saobracaja? Masarikova ulica treba da bude bulevarskog tipa, a totalno je zakrcena i sužena i parking mesta se nalaze preblizu semaforima na raskrsnici kod muzeja. Sto se tice Karadjordjeve ulice, bilo bi bolje da su se napravili paralelni useci u delu trotoara do kolovoza, koji bi bili parking mesta – kao sto je to reseno u Sremskoj Mitrovici, na primer.

  2. Ovih dana sam par puta brojao saobraćaj po Karađorđevoj. Dok prođem od pozorišta do Jankove škole obično izbrojim 60-70 pešaka, oko 20 ljudi u automobilima i par biciklista. Očigledno je da ulica ima izrazito pešački karakter (čak i u februaru), kao što smo i pretpostavljali, i kao što je i logično s obzirom na njen položaj. U tom kontekstu postaje još besmislenije masovno lamentiranje nad sudbinom tužnih vozača automobila koji će – o nevoljo – morati malko da uspore, i stanu pred semaforom.

  3. Iscrtana parking mesta do samih raskrsnica su SRAMOTA! Kakav je to „genije“ uradio?!
    Taj „parking servis“ je ozbiljan problem grada, cilj im je da otmu pare i ne zanima ih bezbednost, saobracaj ili propisi.

  4. Moje mišljenje je da u Karađorđevoj ulici na sadašnjim trotoarima koji su dovoljno široki, treba obeležiti staze za bicikliste. Tako bi se rešilo proble gužvi na kolovozu, a biciklisti bi bili bezbedniji.

Šta ti misliš?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s