Šta udruženje Vozi Ulice jeste a šta nije

Naše udruženje postoji i radi već nekoliko godina, a ipak nam se i dalje često dešava da ljudi sa kojima sarađujemo ili razgovaramo imaju pogrešnu predstavu o našim osnovnim idejama, misiji i stavovima, pa i da bez ikakve zle namere tu pogrešnu predstavu emituju u javnost. Zbog toga imam potrebu da još jednom naglasim neke stvari o tome čime se udruženje Vozi Ulice bavi, a naročito čime se ne bavi.

Kao prvo, udruženje Vozi Ulice se ne bavi promocijom zdravih životnih stilova, iako – onako usput – naš rad svakako može da pomogne i nekome ko se bavi tom tematikom. Ja lično nemam ni želju ni nameru da bilo kome objašnavam šta je za njega dobro, to su prilično apstraktne i individualne stvari, i ne dajem sebi za pravo da bilo kome držim predavanja na tu temu. Nisam to nikada radio, a ne vidim ni razlog za to.

Zatim, mi iz udruženja nismo nikakvi ljubitelji dvotočkaša, i nemamo nikakav specijalan odnos prema vozilu po imenu bicikl. Bicikl je alatka. Sjajna alatka za urbanu mobilnost (i još štošta), toliko svestrano moćna alatka da lako ume da preraste u simbol, ali i dalje samo jedna od alatki u paleti. Mobilnost nije trivijalna tema, i izbor optimalnog alata prvenstveno zavisi od konkretnog posla koji treba obaviti – od putanje, žurbe, prisustva dece ili prtljaga, vremenskih prilika… Tako da ja i hodam i guram dečja kolica i jašem bicikl i vozim automobil i putujem i autobusom i avionom i autostopom, i koristim i carpooling a ponekad čak i taksi, a najviše uživam kada stanem na rolere ili sednem u voz. Bicikl u mom portfoliju stvarno zauzima značajno mesto jer većinu unutargradskih kretanja obavljam na njemu, što sa decom, što samostalno, ali to je i dalje samo jedna od (boljih) opcija i nikakvog fetišizma tu nema.

Među nama čak nema ni ljudi koji se ozbiljno razumeju u popravku bicikala ili u izbor modela na tržištu.

Dalje, mi se ne bavimo sportom. Viđao sam svojevremeno vesti o našim mesečnim vožnjama po sportskim rubrikama lokalnih novina. To je otprilike isto kao kada bi se u toj rubrici pojavila na primer vest o protestnoj šetnji inicijative Ne Davimo Beograd. Jeste, bicikl ume između ostalog da posluži i kao sportski rekvizit, ali to nema nikakve veze sa nama, nama bicikl jednostavno služi za kretanje, a grupne vožnje kroz grad imaju smisao skretanja pažnje javnosti na saobraćajne probleme.

Udruženje Vozi Ulice se bavi urbanističkom i saobraćajnom politikom. Zagovaranjem za dizajn saobraćajne infrastrukture na kojoj će biti udobno, bezbedno i efikasno kretati se biciklom. Za mogućnost kretanja i boravka na javnim površinama koje nisu mnogo opterećene bukom, gužvom, smradom i pretnjom fizičkim nasiljem koje oko sebe emituju motorna vozila. Za gradske ulice na kojima će deca moći da se ponašaju kao deca, i da se slobodno kreću i igraju. Fokus našeg delovanja jeste na biciklističkom saobraćaju, i to je iz razloga što verujemo da – od svega što možemo da učinimo da naše gradske ulice postanu prijatnije i bezbednije mesto – ostvarenje kvalitetnih uslova za biciklistički saobraćaj najviše može da doprinese poboljšanju ukupne urbanističke situacije u gradu, i zato što – iz praktičnih razloga – amatersko udruženje mora da ima uzan fokus da bi i pored vrlo ograničenih vremenskih i materijalnih resursa moglo ozbiljno da se bavi temom.

Neka nam ova zabuna posluži kao šlagvort da porazmislimo o još jednom zanimljivom faktu: postoji mnogo različitiih i međusobno nezavisnih razloga za ozbiljno prilagođavanje gradske saobraćajne infrastrukture biciklistima. Već sam pomenuo neke od njih : nas prvenstveno zanimaju saobraćajni, sociološki, bezbednosni i pedagoški razlozi, a mnogim ljudima su prva asocijacija na naš rad – zdravstveni, ekološki i hobistički razlozi. Osim toga ova materija ima i vrlo jak socijalni i ekonomski aspekt. Ovi dodatni razlozi su takođe bitni i zanimljivi. Preslišajte se da li želite da vazduh u gradu bude čist, da manje dece pati od astme, da naši sugrađani imaju ozbiljnu i kvalitetnu opciju vrlo jeftinog kretanja kroz grad i okolinu, da javni troškovi održavanja saobraćajne infrastrukture i dotiranja fonda zdravstvene zaštite budu manji, da naša deca imaju mogućnost da se samostalno kreću u ranijem uzrastu i da budu u boljoj fizičkoj kondiciji… Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja pozitivan, imate razloga da nam se pridružite u borbi za kvalitetnij javni prostor, pomoć nam je veoma potrebna, širi i intenzivnij pritisak javnosti može mnogo pripomoći u pokretanju projekata za koje već godinama zagovaramo kod gradskih institucija.

Autor članka: Dragan Jovanović