još jedno neprimećeno stradanje

U četvrtak popodne desila se saobraćajna nezgoda u ulici Prote Smiljanića, pored Trkališta. Vozač automobila je od pozadi udario ženu na biciklu.

U momentu kada sam naišao gospođa je već bila u hitnoj pomoći, verovatno sa povredom noge, a vozač i svedoci su čekali dolazak policije.

Nigde u medijima, uključujući i društvene mreže, nisam video da je neko pomenuo ovaj događaj, što bi valjda trebalo da znači da je u pitanju dosta uobičajen incident. I stvarno, po podacima koje smo pre 3 godine dobili od saobraćajne policije, u našem gradu oko 30 biciklista godišnje zadobije lake, a oko 10 biciklista teške telesne povrede. Pogine otprilike jedan čovek godišnje. Dakle jednom u desetak dana desi se ovakav ili teži slučaj nasilja nad biciklistima. Lakših neprijavljenih slučajeva, sa padovima, ogrebotinama i modricama i bez intervencije lekara i policije, verovatno ima znatno više.

Prošlo je tri i po godine od kada je naše udruženje održalo prvi zvanični sastanak sa gradskim saobraćajnim establišmentom. Tom prilikom, i u još par navrata, prezentovali smo im svoje ideje za prilagođavanje saobraćajne infrastrukture biciklistima, plan čiji je fokus na makar delimičnom fizičkom razdvajanju tokova motornog i nemotornog saobraćaja, odnosno na smanjenju izloženosti biciklista opasnosti koja nužno prati deljenje prostora sa motornim vozilima. Između ostalog, predvideli smo i dijagonalnu biciklističku stazu kroz Trkalište, koja bi mogla da posluži kao alternativa neprijatnoj i povremeno opasnoj ulici Prote Smiljanića kroz koju teče dosta intenzivan automobilski saobraćaj. Ta staza bi delimično pružila mogućnost biciklistima sa Čavića da izbegnu situacije kao što je ova sa početka teksta.
U međuvremenu, od našeg plana nije odrađeno skoro ništa (samo staza na Trgu), biciklisti po gradu trpe nasilje, gradska uprava već mesecima ćuti na naše pozive na razgovor o ozbiljnom rešavanju ozbiljnih problema, a za to vreme saobraćajna policija nudi potpuno paušalno i neargumentovano rešenje u obliku obavezne opreme za bicikliste.
Mi sada možemo da se u tišini pitamo ko će od nas sledeći da poljubi šabački asfalt, ili možemo da pojačamo napore da se za naše probleme čuje, i da nadležni ozbiljno pristupe rešavanju. Za ovu drugu opciju, poštovani sugrađani, potrebna nam je i vaša podrška, da bi naši pozivi bili dovoljno glasni.

Autor članka: Dragan Jovanović