Crne tačke šabačkih ulica – čija je odgovornost?

U toku Evropske nedelje mobilnosti, sproveli smo anketu koju smo nazvali Crne i crvene tačke Šapca. Pozvali smo građane da na mapi grada obeleže po jednu ponuđenu crnu, i jednu crvenu tačku koja je po njihovom mišljenju najnezgodnija za prolaz biciklom. Da pojasnimo, crne tačke su mesta ili potezi na kojima je ugrožena bezbednost biciklista usled manjkavosti dizajna infrastrukture, a crvene tačke su prekidi pravaca, najčešće usled zabrane smera (jednosmeran/slepi kolovoz), neuređenosti tj. neiskorišćenosti javnih površina.
Na osnovu uzorka od skoro 90 glasova i 13 tačaka, anketa je pokazala da se biciklisti osećaju najugroženije na kolovozu ulice Vojvode Mišića, na raskrnicama staze i kolovoza u Masarikovoj ulici, na raskrsnici staze na trgu, kao i na još 6 lokacija u gradu. Pravci koji najviše nedostaju su smer u ulici Vlade Jovanovića, 4 vezane ulice u okolini Velikog parka, Miloša Pocerca i još 2 lokaliteta u gradu.

Problemi i rešenja

Tačke i potezi koji najviše muče bicikliste su pre svega uzrokovani nedostacima i propustima u dizajnu saobraćajne infrastrukture, koja nije prilagođena potrebama i bezbednosti biciklista, niti nudi bilo kakvu alternativu. Analiza svih tačaka bi bila preobimna za formu ovog članka, pa ćemo ovom prilikom osvrnuti samo na one sa najviše glasova.
Ulica Vojvode Mišića je arterijska ulica sa frekventnim i brzim motornim saobraćajem, i semaforizovanim raskrsnicama. Biciklisti su u trenutnom rešenju, gde su sve paralelne ulice neprohodne u oba smera, prinuđeni na korišćenje ove opasne i semaforima zakrčene ulice, kao i na obilazak tj. produžavanje putanje (biciklistički tok ulice V.J. Stojićevića). Delimično rešenje ovog problema leži u omogućavanju smera kolovoza u ulici Miloša Pocerca ka centru za biciklistički saobraćaj, o čemu smo ranije pisali i za šta smo se zajedno zalagali.
Svaka do sada izgrađena biciklistička staza u Šapcu je nepropisna u raskrsnici sa kolovozom, jer sa njim nije povezana saobraćajnom signalizacijom (a većina staza ni fizički), što znači da biciklisti suprotno logici i standardima za projektovanje staza, nemaju prednost na takvim raskrsnicama, a u mnoge ne mogu ući bez silaska sa bicikla (zbog fizičkih prepreka). U kombinaciji sa drugim nepropisnim karakteristikama kao što je nedovoljna širina i neoznačenost smerova, početaka i završetaka staze, ovo dovodi do zbunjujućih situacija koje, ne samo da umanjuju efikasnost i atraktivnost korišćenja bicikla za prevoz, već dovode i do nebezbednih situacija. Jedan od primera takvih biciklističkih staza je u Masarikovoj ulici, gde je obeležena isprekidanom linijom (?) na preuskom trotoaru, bez vertikalnog znaka za početak/kraj/smernost staze. Na raskrsnici sa Đukanovića sokakom takođe nije obeležena signalizacija u skladu sa propisima, pa ne postoji način da biciklista legalno i bezbedno uđe u raskrsnicu, čak iako bismo izuzeli činjenicu da je i sama staza nelegalna, tj. da biciklisti zapavo ne bi smeli (zakonski) da je koriste1
U pogledu crvenih tačaka, najveće probleme prave jednosmerni kolovozi i neiskorišćene javne površine, tj. prekidi pravaca koji prisiljavaju bicikliste na obilazak i korišćenje saobraćajnica prometnih motornim saobraćajem. Ranije smo pisali i predlagali nadležnima rešenja za ulice Vlade Jovanovića, Miloša Pocerca, Stojana Novakovića, a umesto toga nedavno „dobili” još jednu jednosmernu ulicu, Kneza Mihaila. U okviru predloga za iskorišćenje praznih i polupraznih javnih površina, imali smo staze kroz kasarnu i Trkalište. Nedavno smo posvedočili o saobraćajnoj nezgodi u ulici Prote Smiljanića, za koju naš predlog (staza na Trkalištu) pruža bezbedniju alternativu.

Da li Šabac može napred?

Naše udruženje je razradilo detaljan plan na osnovu iskustava u saobraćanju šabačkim ulicima, uvažavanja specifičnosti različitih vidova saobraćaja, izučavanja stručne literature, kao i analiziranja mogućnosti lokalne primene dokazanih saobraćajnih koncepata iz razvijenih zapadnoevropskih saobraćajnih sistema.
Plan je na razne načine predstavljan javnosti, od koje dobijamo podršku na socijalnim mrežama i javnim događajima (organizovano oko 60 za 6 godina), čime smo okupili zajednicu i pokazali da su građani Šapca zainteresovani za drugačije ulice i kvalitet života u gradu. Takođe, trenutni udeo biciklista u saobraćaju nije zanemarljiv.
Međutim, institucije koje donose odluke o saobraćaju inicijalno nisu podržale ovakve saobraćajne koncepte, što smo zaključili na osnovu sastanaka sa njihovim predstavnicima. Ustaljeni principi na osnovu kojih se koncipiraju ulice su zasnovani na zastarelom modelu koji uvek i svuda prioritetizuje protok i parkiranje automobila. Iako većina naših predloga ne ugrožava komocije koje motorni saobraćaj trenutno uživa, potrebna je direktiva odozgo da bi se novi koncepti počeli primenjivati.
Kako je nedefinisana nadležnost institucija o pitanjima saobraćajne politike grada, ta direktiva je delom došla u obliku podrške gradonačelnika, koji je učestvovao u stvaranju atmosfere za promene.
Tokom 2015. godine realizovano je 2 projekta koja uzimaju u obzir principe za koje se zalažemo – izgradnja biciklističke staze preko glavnog trga (i uklanjanje automobilskog parkinga), i uspostavljanje prvog asimetričnog kolovoza. Osim toga, uvrštena su i dva standardizovana elementa dizajna: uski usporivači soabraćaja i U parkirališta za bicikle, od kojih je jedan set postavljen umesto automobilskog parking mesta u samom centru grada.

Jedan korak napred, dva nazad

U slično vreme, napravljeno je i par nekvalitetnih rešenja koja se tiču biciklista: staze u ulicama 6. puka, Masarikovoj i na Starom gradu (koje se nalaze na našem spisku crnih tačaka).
Osim toga, automobilski parking sa trga nije zapravo uklonjen, već delom premešten kod doma JNA i Tiršovog venca, a u najavi je još jedan parking plac u blizini, na mestu nedavno porušenog čardaka u ulici Kralja Aleksandra. Gorepomenuti set biciklističkih parkirališta je uklonjen, i na njegovom mestu ponovo označeno automobilsko parking mesto.
I pored naše inicijative da se kolovoz ulice Kneza Mihaila ne pretvori u jednosmerni i time onemogući biciklistički koridor, institucije ignorišu naše dopise, i ukidaju smer, nastavljajući dosadašnji trend od jedne ulice godišnje.
Prošlo je dve godine od poslednje pozitivne izmene, a institucije, uključujući i samog gradonačelnika, ne odgovaraju na naše dopise.

Autor članka: Nemanja Manjenčić


1 Po Zakonu o putevima, biciklistička staza mora biti označena odgovarajućim saobraćajnim znakom. U tom smislu, staza o kojoj pričamo ustvari i ne postoji, nego je reč o beznačajnoj liniji na trotoaru, po kojem biciklisti ne smeju da se kreću.

Advertisements

Jedno mišljenje na „Crne tačke šabačkih ulica – čija je odgovornost?

  1. Такође је занимљиво да, рецимо, у Холандији постоје градови у које у центруу града не само да не можете паркирати аутомобил већ не можете ни доћи аутомобилом у центар. Аутомобил се паркира на одређено место неколико км од центра, а у склопу цене паркинга добијате повратну аутобуску карту до центра. И, веровали или не, цена таквог концепта )паркинг плус повратна аутобуска карта) мања је од цене једносмерног градског превоза у Шапцу.

Šta ti misliš?

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s